БАЊСКИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ БРЕНДИРАЊА СРБИЈЕ
Ključne reči:
бањски туризам, дестинацијско брендирање, културни туризам, СрбијаApstrakt
У овом раду дефинишемо значај бањског туризма у Србији, везу између туристичког и економског развоја земље. Рад представља Србију као земљу „бања“, узевши у обзир да је по разноликости у минералним састојцима и температури лековитих извора, спада међу најбогатије земље у овој грани природног богатства. У раду je презентован историјат бањског туризма са освртом на потенцијале бања у Србији, узевши у обзир да је тек четвртина овог природног богатства које Србија поседује, искоришћено. Идентификовани су могући правци за унапређење бањског туризма и наводe се недостаци који спречавају бољи и бржи развој, по многима, најзначајнијег облика туризма у Србији.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Базик Д., Џелебџић О., Петрушевски Л., (2009). „Интернет подршка глобалном представљању туристичких дестинација." Архитектура и урбанизам, бр. 26, 29-35
Giannopoulos (2013) А.А Giannopoulos, et.al, “Desti–Nation Branding”: what for? From the notions of tourism and nation branding to an integrated framework http://www. culturaldiplomacy.org/academy/content/pdf/participant-papers/2011/april/biec-roa-nua/destination_branding-_antonios_giannopoulos.pdf-приступљено 10.07.2013
Дашић Д. (2013а) Д. Дашић, „Брендирање државе и нација“, Култура, бр. 139, 396-415.
Дашић Д. (2013б). „Зелени брендови Хомоља у функцији одрживог развоја и дестинацијског брендирања“. У: Митолошки зборник Рача, бр.30, 351-371
Дашић Д., (2013а). „Брендирање дестинација Космај и Јагодина“, У: Митолошки зборник Рача, центар за митолошке студије Србије, бр. 28, 473-491
Дашић Д., (2014). „Ребрендирање војске Србије“, Војно дело јесен 3/2014, 197-207
Дашић Д., (2014) „Етички аспекти елемената бренд микса“, Култура полиса, год. XI бр. 25, 163-180
Дашић Д., Петровић Ј., (2014). „Културни туризам и хомољски мотиви“, У: Митолошки зборник Рача, центар за митолошке студије Србије,бр. 32, 551-574
Дуњић М., (1936). Сокобања-радиоактивна бања, климатско место, планинско летовалиште, штампарија Графика, Београд.
Ђорђевић К., (2015). „Имамо добре бање, али не и приходе од бањског туризма“, Политика, 2.3.2015
Јовановић П.Ђ., (1900). Врњачка бања, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд,
Mitić S., Gligorijević M., (2012).„Globalni izazovi i perspective marketinga proizvoda zdrave hrane“, Marketing 43.3., 205-218
Pavlović M., Radivojević N., Lazić J., (2009). „Održivi razvoj banjskog turizma u Srbiji“, Industrija, 37(2), 37-57.
Petković G., Zečević B., Pindžo R., (2011). „Turizam kao deo nacionalne ekonomije“, Ekonomika preduzeća, 59(1-2), 89-97.
Радојковић Р., (1909). Минералне воде Србије-њихова лековитост као таквих, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд.
Републички завод за статистику РС
Stanković S., Pavlović S., (2005). „Banjski i planinski turizam Srbije“ У: Zbornik radova-Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, (53), 75-90
Sibinović M., Belij M., (2010).„Termalne vode Rоgoške banje kao osnov razvoja banjskog turizma Knjaževačkog kraja“, Glasnik Srpskog geografskog društva, 90(1), 333-346.
Unković S., (1996). Economics of tourism, Savremena administracija, Beograd.
