МОТИВ ТАМЕ КАО ТЕМА РОМАНТИЧАРСКИХ ПЕСНИКА
Ključne reči:
Романтизам, поетика, мотив тамеApstrakt
У раду крећемо од теоријског утврђивање садржинске разуђености појма мотива, његовог значаја и значења у теорији књижевноти и науци о књижевности. Мотив посматрамо као најмању значењску јединицу у оквиру песме која твори песничку целини и обликује песничку структуру, то је елемент који се понавља, али има различита значења. Мотив таме посматрамо као динамички и статички мотив. Тама се манифестује преко појма поноћи, међутим налазимо да се она најкокретније потврђује као натитезаа светолсти (зори, праскозорју, свитању, сунцу, па и месечини и зведама). Феномен таме није само светлосна категориј, већ је и доживљајна јер одређује емотивни однос лирског субјекта према окружењу. Зато представља битну поетичку карактеристику свих романтичара и као такву је треба анализирати.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Solar M. (1012), Teorija knjževnosti sa rečnikom književnog nazivlja. Beograd: Službeni glasnik.
Живковић Д. (1997), Европски оквири српске књижевности I. Београд: Просвета.
Религозна тематика и косовски мотиви у поезији српских модерниста – Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић, Сима Пандуровић, Владислав Петковић-Дис (рукопис дисертације). Нови Сад: Универзитетска библиотека.
Јашовић П. (2016), Рефлекси поетике европског романтизма у поезији роматичара са ех југословенског простора, Зборник радова са Дванаесте конференције Васпитач у 21. веку, књ. 16, Алексинац, 243-253.
Кајзер В. (1973), Језичко уметничко дело. Београд: СКЗ.
Лешић З. (2008), Теорија књижевности. Београд: службени гласник.
Његош (2006): Петар Петровић Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма. Шћепан Мали. Новости, Београд.
Поповић М. (1968), Историја српске књижевности – Романтизам. књ. 1. Београд: Нолит.
Поповић П.(1999), Нова књижевност II, Сабрана дела књ. 6. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
Тодоров Ц. (1987), Енциклопедијски речник наука о језику 2, прев. Сања Грахек и Михајло Поповић. Београд: Просвета.
Томашевски Б. (1972), Теорија књижевности. Београд: СКЗ.
