ARCHAEOLOGICAL SITES ON THE TERRITORY OF STALAĆ AND GRAD STALAĆ
Keywords:
Сталаћ, Град Сталаћ, праисторија, антика, средњи век, утврђење, римске пећи, Топлик, Гологлава, црква Светих Архангела, црква СветогДуха, Укоса, КућиштеAbstract
The settlements Stalać and Grad Stalać are located in the territory of the Municipality of Ćićevac. They are separated by the river Južna Morava. They are also 2.5 km away from the place where Zapadna Morava and Južna Morava merge into the river Velika Morava. In this area are registrated a significant number of archaeological sites. In this area significant archaeological sites were registrated.
The area of the present Stalać were inhabited during the period of the Bronze Age. The settlements from this period are most likely located on the site of Toplik. Archaeological research has been made on the prehistoric fortification of Gologlava. On this locality are noted existence of layers from the period of The Midlle Bronze Age (Vatin Culture Group) and the beginning of The Early Iron Age Ia.
In the Grad Stalać we have remains one of the most important medieval fortification in Serbia. Fortification Stalać has dimensions of 400 x 200 metres, oriented north – south. It is consisted of a Small and Large City. Researchers have found important objects and buildings from the end of the XIVth and the beginning of the XVth century. It should be noted that archaeologists had found prehistoric pottery dating from the period of The Early Iron Age. Right next to the ramparts of the Town is a church, whose oldest parts could be linked to the period of the existence of the medieval fortress. Close to the church were found two Romans pottery kilns.
The site at Ukosa was inhabited during the Early Iron Age as well as in the Late Iron Age. It was also inhabited during the Roman period. It is important to note that VIth century fortified settlements have also been found at Ukosa. Additionally there have been finds from the period from the VIIIth to the XIth century. At the site of Kućište there is a necropolis.
Downloads
References
Алексић, М. (2002), Црквени споменици Мојсињско-послонског подручја, у: Мојсињска Света Гора резултати досадашњих истраживања природних и културноисторијских одлика МојсињскоПослонског комплекса, каталог изложбе. Крушевац: Народни музеј Крушевац, 17 22.
ерић , Н. (2002), Град Сталаћ, у: Мојсињска Света Гора резултати досадашњих истраживања природних и културноисторијских одлика Мојсињско-Послонског комплекса, каталог изложбе. Крушевац: Народни музеј Крушевац, 14 16.
Васиљевић, Љ. (2007), Рад археолошког одељења Народног музеја Крушевац (1951 2001. године) Крушевачки зборник 12. Крушевац: Народни музеј Крушевац, 121 142.
Васиљевић, Љ. (2016), Прилог проучавању античке прошлости у Град Сталаћу, Браничевски гласник 10. Пожаревац: Удружење историчара р аничева и Тимочке крајине, 25 32.
Васић, M. (1912), Извештај о раду у археолошком одељењу Народног музеја, Годишњак Српске Краљевске
Академије 26. ео град: Српска Краљевска Академија, 180-245. Вукадин, O. (1988), Археолошка истраживања цркве Светих Архангела у
Сталаћу, Рашка Баштина 3. Краљево: авод за заштиту споменика културе 219 222.
Иванишевић, В. (1988), Остава цекина друге половине XVIII века из цркве Светих Архангела у Сталаћу, Рашка Баштина 3. Краљево: авод за заштиту споменика културе 223 226.
Каниц, Ф. (1985), Србија Земља и становништво. еогр ад: Српска књижевна задруга.
Минић, Д. (1991), Цигларска пећ у Сталаћу, Старинар XL-XLI (1988- 1990). еогр ад: Археолошки институт, 309 315.
Рашковић, Д. (2002), Антика на подручју Мојсињске и Послонске планине, у: Мојсињска Света Гора резултати досадашњих истраживања природних и културноисторијских одлика МојсињскоПослонског комплекса, каталог изложбе. Крушевац: Народни музеј Крушевац, 11 14.
Рашковић, Д. (2003), Стање истражености античких налазишта Расинског округа Трагом рекогносцирања Драгослава Срејовића и Николе Тасића 1954. године, Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије, ур. Никола Тасић, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 31 56.
Ризнић, М. (1891), Старине у планини Мојсињу и околини, Старинар 8. еогр ад: Српско археолошко друштво, , 51 91.
Станић, Р. (1980), Средњовековне цркве у Сталаћу и околини, Археолошка истраживања Крушевца и Моравске Србије, ур. Ђурђе ошк овић, еогр ад: Археолошки институт Народни музеј Крушевац, 65 74.
Стојић М., Чађеновић, Г. (2006), Крушевац Културна стратиграфија праисторијских локалитета у зони става Јужне Мораве и Западне Мораве. еогр ад Крушевац: Археолошки институт Народни музеј Крушевац,
Tapavički Ilić, M., Vasiljević, Lj., Rutić, S. (2015), The Archaeological Sites of Ukosa and Kućište in Grad Stalać, Archaeology and Science 10 (2014), Center for New Technology Viminacium. Belgrade: Archaeological Institute Belgrade, 45 56.
Чађеновић, Г. (2002), Праисторијска налазишта на подручју Мојсињске и Послонске планине, у: Мојсињска Света Гора резултати досадашњих истраживања природних и културноисторијских одлика Мојсињско-Послонског комплекса, каталог изложбе: Крушевац: Народни музеј Крушевац, 7 10.
Чађеновић, Г. (2003), Гологлава код Сталаћа, Крушевачки зборник 9/10. Крушевац: Народни музеј Крушевац, 41 72.